Грађевинска  техничка  школа
      "БРАНКО   ЖЕЖЕЉ"

     Били смо импресионирани уређењем школског дворишта, радовима ученика – макетама разних објеката у улазу школе, професорским клубом, бистом конструктора и академика, инж. Бранка Жежеља, и другим.

Тада смо директору, односно школи, поклонили нашу заједничку урамљену фотографију одељења Г41/74 са прославе 50 година матуре. Добили смо информацију да је слика окачена на паноу и да освежава зидове школе.

Наше одељење је редовно обележавало матуре свих ових 50 година и по томе смо препознатљиви. Од наших разредних старешина, арх. Црногорске Ивић и математичара Станка Ракочевића, усвојили смо дух заједништва, коле ктива, другарства, поштовања и емпатије.

      У другарству се истицала наша другарица Мира Луковић, код које смо у њеном дому радили графичке радове, уз велико уважавање њеног оца, који је то све стојички подносио.

Наша школа се, од свих других стручних школа, сматрала тежом, али квалитетном и препознатљивом по стручним кадровима, а одшколовала је ученике из многих крајева бивше земље, као и из наше Србије.

Одељење Г41/74 било је радно, по успеху солидно. Имали смо и најбоље ученике, међу којима су се истицали Милутин Србулов и Младен Дуњић, као и ученике свих категорија успеха.

      Имали смо радне и летње стручне праксе, вођење са професорима на упознавање рада у појединим предузећима. У четвртој години, поред стручних, имали смо предмете здравство и општенародну одбрану, где смо ишли у Бубањ поток и гађали из пушака М48.

    Имали смо и хуманитарни рад, као и помоћ ПКБ-у у ручном брању кукуруза на пољима Добановаца и Сурчина. Ишли смо на упознавање културно-историјских вредности на екскурзијама у Сарајево, Аустрију, Италију и Грчку. Неколико ученика дало је свој допринос на радним акцијама, где су уједно стицали искуства са градилишта и терена.

Матурско вече прославили смо са целом генерацијом у престижном хотелу „Југославија“.

     Након дипломирања, из нашег одељења Г41/74 изашли су ученици који су својим знањем били оспособљени за рад у бројним домаћим грађевинским предузећима, јер су тада дипломирани грађевински техничари били веома тражени. Неки су основали сопствене фирме, а неколико нас је наставило и успешно завршило школовање на Војној академији, струковним вишим школама и грађевинским факултетима у Београду и Нишу.

      Свако од нас је у свом домену рада и стручности дао значајан допринос друштву и заједници, како у земљи тако и у иностранству. Остварили смо се и професионално и приватно.

    Сећања на нашу школу, професоре и другове, као и на оне који више нису са нама, чувамо и чуваћемо од заборава. Култура сећања се мора поштовати!

     У то име, још једном, директору школе, свим професорима, стручним сарадницима, ученицима и целом колективу, честитамо 102 године постојања и желимо пуно успеха у даљем раду!

 

Срдачан поздрав,
Ваше и наше одељење Г41/1974.