top of page
icono-iniciar-sesion-png-5.png

ДАН ШКОЛЕ, 14. март 2021.

 

        „Поносна сам на колектив у ком радим“- написа колегиница, у једној од наших бројних група, нема томе дуго, а поводом онлајн обележавања Савиндана. Верујем да је то мисао коју бисмо могли изрећи сви ми којима је Грађевинска техничка школа „Бранко Жежељ“ место где радимо и више од тога. Шта је то што нас чини поноснима?

          Наша школа није велика. Имамо шеснанест одељења са око 400 ученика које образујемо за занимање грађевинског техничара. Додуше, у неким временима, имали смо много више. Али, тада смо били у великој држави, у којој је грађевинарство било развијено и цењено те сматрано битном полугом развоја привреде у успону, а наши инжењери и техничари су градили путеве, мостове и зграде на свим континентима.

             Можемо се, међутим, похвалити да баштинимо значајну традицију. Школа је почела са радом давне 1924. Од тада своју улогу образовања и васпитања врши без престанка, ево већ 97 година.

Наши ученици постижу значајне резултате и освајају прва места на разним такмичењима, не само из стручних предмета, већ и из певања, глуме, рецитовања, историје или карикатуре, на пример. Колиkо год да смо поносни на њихове успехе, свесни смо чињенице да је конкуренција међу средњошколцима у граду велика, и да има и бољих од нас.

      Наши кабинети и учионице су опремљене савремним наставним средствима, рачунарима, белим таблама, бим пројекторима... чиме се може похвалити ретко која школа.

        Али нису само то разлози нашег поноса. Јер, школу не чине ни кабинети, ни рачунарска опрема, ни беле табле. Оно што нас издваја и чини посебнима су људи.  Који чине школу.

     Педагошки оптимисти. Професори који гледају у своје ученике, па тек потом у правилнике, исходе, програме и планове. Увек спремни да саслушају, подрже, посаветују, помогну. У ученицима видимо младе људе који се често боре са изазовима одрастања. У новој средини. Или у друштву другачијих. Или у породичном окружењу- изазови некад наивни, често тешки. Здравствени. Финансијски. Понекад је у питању „само“ несрећна љубав. Можда недостатак мотивације. Какав год био изазов, колико год понекад деловало тешко, боримо се заједно са ученицима. И за њих. Често колико и родитељи. Понекад више него понеки од родитеља. То је разлог да у готово сваком одељењу имамо млађег брата или сестру неког садашњег или бившег ученика.

       Ентузијасте којима ништа није ни тешко ни напорно ни немогуће, када се ради за школу. Сви, од помоћног особља до директора, спремни да уложе време и покрену енергију и знање и способности за опште добро. Да промовишу школу- у основним школама, на сајмовима, у медијима. Да организују Републичко такмичење на нивоу региона. Да на прослави деведестогодишњице постојања школе угосте и садашње и бивше раднике и ученике (најстаријем  су 92 године) и највише представнике државе, Министарства и  ЗУОВ-а. Да у бројним хуманитарним акцијама помогну онима којима је помоћ потребна, не само у нашој школи. Да подстичу друштвени активизам ученика. Да у школи организују разне манифестације са већ респектабилном традицијом. Да дају значајан допринос раду Заједнице грађевинских и геодетских школа.  Да организују турнире и такмичења у бројним спортовима. Да ученике воде и у бископе и у позоришта и у музеје и у високошколске установе и установе културе и на концерте Филхармоније. И на планинарења и на скијање. И у народне кухиње, да науче да увек треба помоћи онима које живот није мазио. И на екскурзије да открију нове културе. Да им у школу доведу писце и глумце, инжењере и архитекте, психологе и духовнике и универзитетске професоре. Тешко је све набројати.

       На крају - оно што је на почетку. На самом почетку су људи, колегинице и колеге. Они на које смо сви поносни. Који својим људским атрибутима, својом хуманошћу, отвореношћу, активизмом, ентузијазмом, марљивошћу, креативношћу, ангажованошћу, инвентивношћу, особинама за које су им узори неки од најбољих претходника у зборници, међу којима и академик Жежељ, васпитавају, подучавају, образују карактере својих ученика. Због заједничке будућности. Јер, каже пословица- како сејеш, онако ћеш и пожњети.

 

Поводом Дана школе, у име ученика, наставника и стручних сарадника

Грађевинске техничке школе „Бранко Жежељ“,

Сенка Видаковић, проф. српског језика и књижевности

images.jpg
Tим за заштиту од насиља.jpg
  • Facebook
  • Twitter Clean
  • YouTube - Grey Circle
bottom of page